MRAV OD 190 EVRA META KRIJUMČARA, BIZNIS IM BUKVALNO LETI U NEBO! Lovci na matice opsedaju rojeve velikih crvenih insekata, mužjaci ih ne zanimaju, evo i ZAŠTO
U Keniji, mravi trenutno „lete".
BBC navodi da tokom kišne sezone mogu da se vide rojevi koji napuštaju hiljade mravinjaka u i oko Gilgila, mirnog poljoprivrednog mesta u dolini Riftu u Keniji, koje je postalo središte nezakonite trgovine koja cveta.
Tokom rituala parenja, krilati mužjaci napuštaju gnezda da bi oplodili matice, koje takođe polete u to vreme.
Zbog toga je ovo savršeno vreme za lovce na matice, koji ih dalje prodaju krijumčarima, koji su u središtu rastućeg crnog tržišta u svetu.
Sve je popularniji hobi držanja mrava kao 'kućnih ljubimaca' u providnim, specijalno napravljenim posudama radi posmatranja kako marljivo grade koloniju.
Upravo su džinovski afrički mravi sakupljači i njihove matice, krupni i crvenkaste boje, najcenjeniji među međunarodnim kolekcionarima mrava na crnom tržištu, koje se uglavnom odvija preko interneta, a jedan matica može da dostigne cenu i do 190 evra (220 dolara).
Šalju ih poštom jer ih skeneri ne otkrivaju
Jedna oplođena matica može da osnuje čitavu koloniju i da živi decenijama, a lako se šalje poštom, jer skeneri obično ne otkrivaju organski materijal.
„U početku nisam ni znao da je to nezakonito", rekao je za BBC muškarac koji je želeo da ostane anoniman, opisujući kako je ranije radio kao posrednik, povezujući strane kupce sa lokalnim sakupljačima mrava.
Mravi iz porodice Messor cephalotessu poreklom su iz istočne Afrike i poznati su i po prepoznatljivom načinu sakupljanja semena, zbog čega su popularni kod sakupljača mrava.
„Prijatelj mi je rekao da jedan stranac dobro plaća za matice, one velike crvene koje se lako uočavaju ovde", rekao je bivši posrednik.
„Tražite brežuljke i brdašca u blizini otvorenih polja, obično rano ujutru pre vrućine.
„Stranci nikada nisu odlazili na teren.
„Čekali bi u gradu, u pansionu ili u kolima, a mi bismo im donosili mrave u malim epruvetama ili špricevima koje su nam oni obezbeđivali".
Osumnjičeni iz Belgije, Vijetnama i Kenije punili su epruvete i špriceve vlažnom vatom, što je omogućavalo da svaka jedinka preživi i do dva meseca, prema navodima Kenijske agencije za zaštitu divljih životinja (KWS).
Ova trgovina mravima iznenadila je i naučnike i vlasti.
Ova istočnoafrička država navikla je na zločine protiv divljih životinja, među kojima su krijumčarenje slonovače i rogova nosoroga.
U Keniji postoji 600 vrsta mrava
Trgovac Ants R Us čije sedište je u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) opisuje džinovskog afričkog mrava sakupljača kao „vrstu iz snova za mnoge ljude", iako trenutno nema matica na zalihama, uz napomenu da ih je izuzetno teško nabaviti.
„Čak sam i ja, kao entomolog, iznenađen razmerama ove očigledne trgovine", kaže za BBC Dino Martins, biolog koji radi u Keniji, gde postoji oko 600 vrsta mrava.
Ipak, razume fascinaciju istočnoafričkim mravima sakupljačima i kolonijama koje stvara kraljica matica, koja može da naraste do 25 milimetara i proizvodi jaja tokom celog života.
„To su jedne od najzagonetnijih vrsta mrava.
„Obrazuju velike kolonije, imaju zanimljivo ponašanje i relativno ih je lako držati.
„Nisu agresivni".
Tokom rojenja, matice se pare sa više mužjaka, kaže on.
„I to je to za mužjake, njihov posao je završeno...
„Većinu pojedu predatori ili uginu", objašnjava entomolog, dodajući da matica zatim žuri da iskopa mali podzemni tunel i počne da polaže jaja da bi počela da stvara njeno carstvo.
Njene radilice i vojnici, jedinke koje štite gnezdo, sve su ženke, a njihov broj vremenom može da naraste na stotine hiljada.
„Gnezda mogu da žive više od 50 godina, pa čak i do 70 godina.
„Lično znam za gnezda u blizini Najrobija koja su stara najmanje 40 godina, jer ih toliko dugo posećujem", kaže Martins.
To znači da i matice žive toliko dugo, jer čim ona ugine, kolonija se raspada, a sve preživele radilice traže drugo gnezdo.
To dobro znaju Kenijci koji se bore protiv mrava koji im uništavaju useve i ulaze u kuće.
Da bi se uništila kolonija, mora da se pronađe matica, koja je često duboko skrivena u jednom od tunela ili komora mravinjaka.
Kako ih hvataju?
Bivši posrednik kaže da mravi mogu da se sakupljaju tako što se brdašce blago protrese, a zatim se hvataju dok pokušavaju da pobegnu.
„Tek kada sam na vestima video hapšenja, shvatio sam u čemu sam učestvovao i odmah sam prestao", kaže on.
Uhapšeni su osuđeni za biopirateriju i mogli su ili da plate novčanu kaznu od 6,700 evra ili odsluže 12 meseci zatvora.
Odlučili su da plate, a strani državljani su zatim napustili zemlju.
Pre dve nedelje, kineski državljanin, za koga se navodi da je organizator prošlogodišnjeg lanca trgovine i da je ranije pobegao koristeći drugi pasoš, uhapšen je na aerodromu u Najrobiju, a nosio je 2.000 matica spakovanih u epruvete i rolne papirnih ubrusa.
Džengjaang Vang, koji je bio član istraživačkog tima koji je 2023. objavio izveštaj o trgovini mravima koji se uglavnom bavio Kinom, kaže da je ovo zabrinjavajuće i da može da „napravi haos" u lokalnim ekosistemima.
„Kada smo saznali da su mnogi ljudi počeli da uzgajaju mrave, prvobitno smo bili veoma uzbuđeni", rekao je za BBC Vang, docent na Univerzitetu Sečuana.
„Kolonija mrava kao kućnih ljubimaca obično se drži u formikarijumu, što je u suštini providna plastična kutija koja omogućava uzgajivačima da posmatraju šta kolonije rade - kako kopaju tunele, sakupljaju hranu i štite njihovu maticu.
„Rekao bih da je to prilično šarmantno i... može da bude dobar način da ljudi saznaju nešto više o insektima i njihovom ponašanju.
„Ali onda smo shvatili - čekajte, zar držanje invazivnih vrsta nije izuzetno opasno?".
Prateći prodaju na internetu u Kini, više od 58.000 kolonija, tokom šest meseci, istraživači su utvrdili da više od četvrtine vrsta koje su se prodavale nisu poreklom iz Kine, iako je njihov uvoz nezakonit.
„Ako obim trgovine invazivnim mravima nastavi da raste, samo je pitanje vremena kada će neki pobeći iz formikarijuma i nastaniti se u divljini", kaže Vang.
Studija na kojoj je radio, koja je objavljena u časopisu Biological Conservation, objašnjava šta bi moglo da se dogodi u slučaju da se u divljini nastani džinovski afrički mrav sakupljač, jedna od vrsti kojima se najviše trguje u Kini.
„Na primer, Messor cephalotes, vrsta poreklom iz istočne Afrike, spada među najveće sakupljače semenki na svetu i potencijalno bi mogla da naruši poljoprivredu u jugoistočnoj Kini koja je pretežno zasnovana na žitaricama".
Moguće ekološke posledice u Keniji su takođe zabrinjavajuće.
„Mravi sakupljači su i ključne vrste i inženjeri ekosistema.
„Oni sakupljaju semenke trava i drugih biljaka i tako pomažu rasejavanju semena", kaže Martins, dodajući da ovi insekti „stvaraju zdravije i dinamičnije travnate površine".
Mukonji Vatai, viši naučnik u Kenijskom institutu za istraživanje divljih životinja, je takođe zabrinut.
„Neodrživo sakupljanje mrava. naročito uklanjanje matica, može da dovede do raspada kolonija, narušavanja ekosistema i ugrožavanja biodiverziteta", kaže on za BBC.
Sakupljanje i po zakonu
U Keniji mravi mogu da se sakupljaju i zakonito, u skladu sa raznim međunarodnim sporazumima, i uz posebnu dozvolu koja podrazumeva da kupac potpiše ugovor o podeli dobiti sa lokalnom zajednicom.
Međutim, prema navodima KWS-a, do sada nijedan takav zahtev nije podnet, a dokumentacija zahteva i precizne podatke o broju prikupljenih jedinki i njihovom krajnjem odredištu.
Neki aktivisti za zaštitu prirode sada pozivaju na strožu međunarodnu zaštitu svih vrsta mrava u skladu sa Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES), međunarodnog ugovora koji reguliše trgovinu i promet divljim vrstama.
„Činjenica je da nijedna vrsta mrava trenutno nije na spisku CITES-a", kaže za BBC Serhio Enrikes, istraživač međunarodne trgovine mravima.
„Bez međunarodnih sporazuma koji prate ove tokove, razmere trgovine ostaju uglavnom nevidljive za donosioce odluka i ljude u svetu", dodaje on.
Ali, pravi problem za KWS je kako pratiti i boriti se protiv krijumčarenje insekata koje se „nedovoljno prijavljuje".
Agencija smatra da bi dobar početak bio nabavka bolje oprema za nadzor na aerodromima i drugim graničnim prelazima.
Martins je saglasan: „Verovatno se otkriva samo mali deo stvarnog broja mrava koji se krijumčare, tako da za sada samo može da se nagađa o razmerama prometa".
Novinar Čarls Onjango-Obo smatra da Kenija propušta značajnu priliku za prihod.
„Mravi nisu ograničeni resurs poput zlata ili dijamanata.
„Oni su biološki resurs koji može da se uzgaja i razmnožava, a proizvodnja može da se poveća i do hiljadu jedinki dnevno.
„A ipak, mi se prema njima odnosimo kao prema ukradenim artefaktima", napisao je nedavno u kenijskom dnevniku Daily Nation.
Zapravo, kenijska vlada je prošle godine usvojila smernice politike za komercijalizaciju sektora divljih vrsta, među koje spada i trgovina mravima.
„Cilj smernica je da podstaknu održiv promet divljim vrstama, poput mrava, radi stvaranja radnih mesta, prihoda i sredstava za život lokalnih zajednica u svim okruzima", kaže Vatai.
Uz pažljivo praćenje, moguće je da će budući poljoprivrednici oko Gilgila imati posebne formikarijume na njihovim imanjima, koji će im pomoći da prinosima sa njihovih polja i voćnjaka, punih povrća i voća, dodaju i unosan uzgoj matica.
Ipak, rasprava o opasnostima izvoza mrava kolekcionarima širom sveta još traje.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)